e-mail to a friend share on Pinterest share on Google plus share on Twitter share on Facebbok
Buktinja u Tami

Buktinja u Tami

Goran Poletan

⇒   download

• ISBN: 978–86–85539–15–2

Srpski   | Српски

Kada se upozna poezija Gorana Poletana, uočiće se da je to veoma zanimljiv poetski svet, čija je osnova ljubav i sve ono što ne vodi tom cilju nije dostojno da bude sastavni deo života. Bogatstvo emocija u njegovim pesmama pleni svojom iskrenošću i sugestivnošću, ali isto tako u tim pesmama se oseća i koliko je poezija refleksivna i ima svoju melodiju. I u tom svom nemirnom poetskom svetu pesnik uspeva raznim simbolima da obeleži sve ono što ga tišti.

Doduše, u poeziji je sve u začaranom krugu mašte, pa čak i kada se prepliće sa realnim posmatranjem, pesnik će tragati za skrivenim mislima i tako će ta suptilna poezija biti u stalnom pesnikovom traganju za emotivnim viđenjem sveta. I kada pesnik kaže: “Sijedi starac u mom mladom tijelu” nagoveštava nam iskustvo i želju pesnika da nam dočara svoj emotivni život, ali postoji i drugo viđenje duhovne supstance: “Ja sam samo jedan od mnogih \ što su na nemir osuđeni”, ali pesnik će izneti i svoju intimnu želju: “Htio bih da zagrlim čitav svijet” i na taj način će nam predočiti najemotivniji pesnički iskaz o onome što želi, a poezija je baš ta koja mu pomaže da to i ostvari, tu svoju beskrajnu emociju i posmatranje života oko sebe. Baš kao što je i Oskar Davičo tvrdio: “Pesnik neće prepisati život, on će ga ponovo stvoriti”.

U svojoj poeziji Goran Poletan primećuje onu pravu sliku povezanosti prirode i čoveka. Voli prirodu i vidi u svemu njen značaj za čoveka i kad kaže: “Na nebu tišina k’o u mojoj duši”, time će slikovito aludirati o celini pesnika i prirode. Razume se da samo pravi pesnik može na poseban način da upija slike prirode i ispoljava ih na pesnički način, jer ga spontano inspirišu, da bi se uočila ta sinteza ljudskog trajanja. Isto tako, i kada pesnik konstatuje: “Nema kraja, ni početka \ Život tek je putovanje” on nam aludira na sve ono što nas čeka.

Iz pesme u pesmu uočićemo da se uglavnom sudaraju romantične inspiracije i misaoni koncept pesme, neposredno i promišljeno u isto vreme i baš taj unutrašnji poriv čini srž njegove poezije, jer to su prave enigme poetskog sveta.

Mnogi će u njegovim stihovima pronaći sebe i srodna osećanja, što i jeste efektno obeležje dobre poezije, jer je pesnik iskreno u stihove udahnuo svoju dušu. On će i dalje nastaviti da traga za onim simbolima koji akceptiraju pesnikovu emotivnu energiju. U stvari, ljubav neće prestati da bude inspiracija u tom traganju. Kada se na ovaj način upozna poezija Gorana Poletana, uočiće se da je on pronašao trag i išao pravim pesničkim putem jer je stvaralačku inspiraciju veoma dobro asimilovao u biće sopstvenog sveta.

Olivera Šijački